Пут од Лештана до Врчина занимљив је, пре свега, за бициклисте, јер на овом путу заиста нема много аутомобила. Заправо, не да их нема много, него скоро да их нема уопште. Можда је томе допринела врућина, али када сам средином лета 2019. године провалио овај пут, наишао сам на свега три аутомобила дуж целе путање. Дакле, од скретања на овај пут у Лештанима, па све до надвожњака у Врчину видео сам укупно три аутомобила. То је стварно олакшавајућа околност за бициклисте, јер не морају да мисле претерано да ли ће их ударити аутомобил отпозади, итд.
Овај пут сам пронашао преко Гуглових мапа. Наравно, ја тим мапама никад не верујем слепо, него одем да проверим да ли у стварности заиста постоји то што тражим.
Пут за Врчин уопште није тешко пронаћи у Лештанима. Од Храма Светог Георгија треба само наставити низбрдо. Врло близу Храма налази се сквер, тј. центар Лештана. Затим следи мостић и семафор на преласку преко Кружног пута. Одатле само треба наставити право и скренути у другу десно. На том месту стоји знак за слепу улицу, који се вероватно односи на улицу са леве стране.
Сигуран знак да сте на правом путу јесу трагови земљаних радова са десне стране пута. Виде се бразде које су направиле грађевинске машине, као и икона Богородице коју је неко уденуо у шупљини.
Од овог места почиње узбрдица која траје негде око шест стотина метара. После тога све је углавном равно, или благо низбрдо и узбрдо. Чињеница је и да нешто више од прве трећине пута чини туцаник, мада то није отежавајућа околност, јер су аутомобили утабали пут са леве и десне стране. Касније једно време иде земљани пут. Како год, туцаник и земљани пут заједно чине мање од половине пута, а више од половине пута чини асфалт.
Овај пут сам пронашао преко Гуглових мапа. Наравно, ја тим мапама никад не верујем слепо, него одем да проверим да ли у стварности заиста постоји то што тражим.
Пут за Врчин уопште није тешко пронаћи у Лештанима. Од Храма Светог Георгија треба само наставити низбрдо. Врло близу Храма налази се сквер, тј. центар Лештана. Затим следи мостић и семафор на преласку преко Кружног пута. Одатле само треба наставити право и скренути у другу десно. На том месту стоји знак за слепу улицу, који се вероватно односи на улицу са леве стране.
Сигуран знак да сте на правом путу јесу трагови земљаних радова са десне стране пута. Виде се бразде које су направиле грађевинске машине, као и икона Богородице коју је неко уденуо у шупљини.
Од овог места почиње узбрдица која траје негде око шест стотина метара. После тога све је углавном равно, или благо низбрдо и узбрдо. Чињеница је и да нешто више од прве трећине пута чини туцаник, мада то није отежавајућа околност, јер су аутомобили утабали пут са леве и десне стране. Касније једно време иде земљани пут. Како год, туцаник и земљани пут заједно чине мање од половине пута, а више од половине пута чини асфалт.
Узбрдицом се стиже до раскрснице. Десно се наставља у њиве, средином се наставља ка Врчину, а са леве стране је Кућа Ловачког Савеза Лештане.
Испред ове Куће постоји чесма у којој је било воде, макар током лета 2019. Постоји и хладовина, тако да је ово место јако згодно за паузу.
Као награда за савладану узбрдицу пружа се поглед на више зеленила и пружа се поглед ка Авали. Ка Торњу на Авали. Тешко је погледати тај торањ, а не осетити радост, јер је он био срушен 1999. током НАТО бомбардовања, али је крајем наредне деценије поново подигнут и свечано отворен 2010. године. Ја сам као дете волео тај торањ и стварно нисам могао да верујем да су га срушили, јер то уопште није био војни објекат. Било ме је доста то погодило. Када сам први пут видео обновљени Торањ, био сам у неким својим мислима, километрима даље. Одједном ме је затекао призор осветљеног торња и кренула ми је напрасно суза радосница. Осим Торња, виде се Зуце и Икеа.
Од тог места пут за Врчин полако се приближава ауто-путу Е-75 и почиње да тече паралелно с њим све до надвожњака у Врчину. Предстоји нешто мање од километар до асфалтног пута. Једина ствар која може да засмета бициклисти до асфалта јесу баре које могу остати пар дана после кише, мада ни те баре нису никакав проблем. Проблем би био једино да точак уђе у бару, па да се испостави да је бара дубља него што изгледа. Овде ако има бара она јесу широке, али нису дубоке. Само треба успорити.
Осим тих бара, пут је стварно милина прећи јер у 99.99 % случајева нема ничег и никога.
Од тренутка кад се с десне стране појави фирма Текноксгруп почиње асфалт и траје четири километра, тј. све до надвожњака у Врчину.
Пошто се прођу фирме Грундфос и Гас Лидер пут креће благо низбрдо, да би убрзо кренуо надесно и благо узбрдо.
При крају ове узбрдице са десне стране види се Еко пумпа, а затим се наставља раван асфалтирани пут до Врчина.
Осим породичних кућа, наилази се на Суперлаб, као и на циглану грађевинске фирме Аспром. Ту се убрзо стиже и до надвожњака преко ауто-пута Е-75 у Врчину.
No comments:
Post a Comment